MadDriver

• Member since: 10/20/2012
• SteamID: milanezz88

KOMUNIKOLOGIJA

1. Frojdova definicija grupe ?

•    Frojd  definiše grupu kao skup pojedinaca  koji stavljaju isti objekt na nivo Ego-ideala (uzora), a poistovećuju se (identifikuju) sa njim ( uglavnom je to vođa, ali može biti i ideja, npr. otadžbina, političko ili religiozno uverenje, sekta).

2. Karakteristike pozitivno i negativno organizovane grupe?

•    Grupa može biti organizovana pozitivno, kada se okuplja spontano kao rezultat uzajamnih osećanja i zajedničkih ciljeva i negativno, kada je rezultat spoljašnjih faktora (najčešće problema), bez kojih ne bi ni nastala (nužnost formiranja grupe).

•    Pozitivno organizovana grupa nezdovoljstvo (agresiju) usmerava van grupe, prema potencijalnom neprijatelju ili samo onom ko je drugačiji dok je negativno organizovana grupa agresivna prema vođi ili nekom članu grupe (često vodi propadanju grupe).   

3. Osobine grupe po Le Bon-u?

•    Le Bon smatra da :
    1. Grupa uliva osećanje moći svojom brojnošću, tako da član grupe ispoljava i one osobine (nagonske pulzije) koje inače ne ispoljava (drži ih pod kontrolom). Osećanje odgovornosti je smanjeno pošto se gubi identitet.

    2. U gomili, grupi,  savako osećanje, svaki čin je zarazan. Pojedinac u grupi napušta svoju individaulanost zbog potrebe da bude u harmoniji sa grupom „njima za ljubav“.

    3. Sugestivnost grupe dovodi do ponašanja pojedinca da pojedinac u grupi ispoljava neke karakteristike koje nekad mogu biti susprotne od karakteristika pojednca.

4. Fenomen ogledala ?
•    U grupi je moguće sagledavanje sebe, sopstvenih osobina kroz ponašanje i interakciju sa nekim članom grupe (fenomen ogledala).

5. Faze razvoja grupnog procesa?

    1. Faza orjentacije (članovi grupe se upoznaju i kritikuju postojeće stanje)

    2. Faza u kojoj se javljaju ideje za rešavanje problema

    3. Faza traženja i provere rešenja

    4. Faza učvršćivanja rešenja

6. Definicija timskog rada?

    Veštački organizovana i strukturisana mala grupa koja ima zajedničke interese i ciljeve.

7. Karakteristike timskog rada?

•    Članovi tima opažaju da zavise jedni od drugih i shavataju da lične i grupne ciljeve mogu najbolje postići preko uzajamne podrške.

•    Članovi tima poseduju osećanje zajedništva nad poslom koji rade jer učestvuju u odabiranju zajedničkih ciljeva i posvećeni su zadatku.

•    Članovi tima doprinose ispunjavanju određenog cilja koristeći svoje talente i znanje

•    Članovi tima rade u klimi poverenja koja ih ohrabruje da iznose sopstvene ideje.

•    Praktikuje se otvorena komunikacija sa razumevanjem tuđih gledišta.

•    Postoji podsticaj razvijanja različitih veština koje se primenjuju u radu uz podršku ostalih članova tiima.

•    Prihvataju se konflikti kao sastavni deo ljudske interakcije koji se rešavaju u hodu.

•    Učestvuju u donošenju odluka uz prihvatanje liderstva vođe tima. Cilj su pozitivni rezultati.

8. Karakteristike grupnog rada?

•    Pojedinci u grupi rade nezavisno ; ponekad svoje razloge i ideje razmenjuju sa drugima.

•    Članovi grupe nisu dovoljno uključeni u planiranju zajedničkih ciljeva jer se oslanjaju na sebe. Svom poslu prilaze sa pozicija „ da odrade posao“.

•    Članovi grupe uglavnom dobijaju zadatak umestu da ima se pruži mogućnost ispoljavanja stavova ( na pitaju se kakav pristup imaju problemu). Ne ohrabruju se sugestije.

•    Članovi grupe ne veruju u motive svojih kolega jer ne razumeju uloge drugih članova. Izražavanje mišljenja ili neslaganje tretira se kao razdor i ne podstiče.

•        Članovi grupe su oprezni i razumevanje nečijeg mišljenja i nije moguće. Pojavljuju se problemi u        komunikaciji („igre i igrice“) koje stvaraju probleme pojedinim članovima (neopreznim).

•        Članovi grupe mogu dobiti obuku, ali ih vođa i drugi članovi grupe ne ohrabruju da to znanje primenjuju u radu

•        Članovi grupe se povremeno nalaze u konfliktnim situacijama koje ne umeju da reše. Vođa grupe može odigrati intervenciju sve dok se ne dogodi velika šteta.

•        Članovi grupe mogu da učestvuju ili ne učestvuju u odlukama koje se tiču cele grupe. Tokom rada u    grupi, više se javljaju konfrontacije nego saradnja i pozitivni rezultati

9. Karakterustike vođe grupe?

    Usmeren ka trenutnim ciljevima i ne podstiče sve članove

    Razmišlja o grupi kao celini bez individulanog pristupa

    Samostalno definiše granice u okviru kojih angažuje članove

    Zamera i ne veruje zaposlenima koji znaju bolje posao od njega

    Grupno rešavanje problema smatra nepotrebnim, van svog delokruga.

    Kontroliše informacije u grupi i daje samo one koje smatra neophodnim.

    Ignoriše konflikte u grupi.

    Ponekad veoma sporo priznaje postignuća pojedinca i grupe.

    Često grupne odluke preinačava da bi odgovarale ličnim zahtevima.

10. Karakteristike vođe tima?

    Postavlja dugoročne ciljeve . Dobar je vizionar uz dobru procenu sposobnosti članova tima.

    Inicira mnoge odnose, uz lični stil i podržavanje osobenosti članova tima.

    Očekuje konstruktivnu saradnju i posebna zalaganja

    Rešavanje problema smatra odgovornošću svih članova tima

    Komunicira predano i otvoreno uz podsticanje pitanja i prihvatanje drugačijeg stava tima.

    U konfliktima intreveniše kao posrednik

    Na prigodan način i pravovremeno uočava dostignuća, kako celog tima tako i pojedinaca.

    Predan je poslu i to očekuje i od drugih članova tima.

11. Faze razvoja tima?

.    FORMIRANJE  -  Svi doprinose svojim ličnim ulaganjem u funkcionisanje tima (stručnjaci istog ili različitog profila). U ovoj fazi sagledavaju se zajednički stavovi, doprinosi u odnosu na cilj koji je postavljen. Ovu fazu možemo nazvati             
                      «medeni mesec»

2.    TALASANJE  -  Za sledeću fazu je karakteristično sagledavanje različitosti u doprinosu i stavovima. Počinju da se javljaju sukobi, nezadovoljstva, konflikti. Ove različitosti mogu nekad kočiti razvoj, ako se jasno ne verbalizuju i iznesu na zajedničkim sastancima. Na sastancima tima je bitna otvorenost uz stalno isticanje i ponovno formulisanje zajedničkog cilja. Ovu fazu možemo nazvati
                     «neki od nas nisu dobri»

3.    NORMIRANJE  -  Različitosti i neslaganja dovode da    osvetljavanja problema iz različitih uglova, kao i sagledavanja rešenja na više načina. Ovakvo sagledavanje i prihvatanje različitosti je značajno za timski rad. Iznalaze se procedure i bazična pravila funcionisanja

4.    FUNKCIONISANJE  -  Negovanje različitih stavova, uz stalno poštovanje individulanosti u okviru tima, vodi razvoju tima, realnijem i uspešnijem rešavanju problema. Tim definiše svoj profil i identitet. Funkcionisanje ovakvog tima možemo opisati kao «lepo je raditi zajedno»

12. Kakva je „ narkotizujuća „ funkcija mas medija?

•    Sociolozi Amerike su uočili “narkotizujuće disfunkcije” koje sa sobom donosi upotreba masovnih medija (apatija i opsesivna potraga za znanjem i informacijama koje parališu njegovu akciju).

13. Parasocijalne reakcije na medije?

•    Parasocijalna reakcija se javlja kada osoba reaguje na medijsku figuru kao da je on ili ona stvarna, realno prisutnu osoba.

•    Dve su osnosvne funkcije:
    1. Zadovoljenje socijalnih potreba. Medijska ličnost podseća na realne osobe koje poznaje
    2. Lični identitet - medijska ličnost, njeno ponašanje pomažu da gledaoc bolje razume sebe i svoje okruženje (uzor)

•    Ovaj vid ponašanja je rezultat siromaštva društvenog života (zavisnička vezanost je kompenzacija za usamljenost)

14. Prosocijalne funkcije medija?

•    Prosocijalni efekat medija:

    - mediji u funkciji edukacije (posredovanje roditelja  je važno)
    - svesnost o globalnim problemima
    - svesnost o zdravlju
    - edukacija kroz zabavni program

15. Koja su tri moguća oblika dekodiranja medijskih poruka od strane publike?

•    Tri moguća oblika dekodiranja medijske poruke od strane publike:

   1. Dominantni kod - publika bira tumačenje koje  nameće producent
   2. Kod koji je rezultat odnosa ličnog iskustva i ponuđene interpretacije
   3. Opozicioni, suprotni kod od ponuđenog koda

16. Specifičnost interneta u odnosu na tradicionalne medije x

17. Definicija odnosa sa javnošću?

    Public Relations  možemo definisati kao brojne smišljene i planirane aktivnosti koje preduzima određeni subjekt u cilju ostvarenja željenog uticaja na stavove i mišljenje javnosti.

18. Definicija javnosti?

•    Javnost se može posmatrati kao skup ideja, prostor na kome se, po zakonima slobodne konkurencije razmenjuju: ideje, informacije, motivacija, volja među subjektima u komunikaciji.

19.  Definicija ciljne grupe?

•    Ciljna grupa –  javnost može biti grupna struktura neformalnog karaktera ili relativno osamostaljen socijalni prostor institucionalno neograničen.

20. Komunikološke veštine u odnosi sa javnošću?
Komunikološke veštine koje se primenjuju u odnosu sa javnošću su:
1.    Informisanje (prenošenje određene, formulisane, uobličene informacije i ideje)
2.    Predlaganje (savetovanje i nagovaranje kada je uspostavljeno poverenje)
3.    Sugerisanje ( ima iste elemte kao predlaganje i zajedno sa njim ubeđuje javnost u vrednost iznete ideje)
4.   “Koračanje sa” (sposobnost razumevanja tuđih potreba ali i pružanje podrške, stimulisanje i podsticaj u momnetu donošenja odluke)
5.    Ubeđivanje (računa se sa emocionalnim učešćem sagovornika)
6.    Pregovaranje ( važna je veština identifikacije – poistovećivanje sa klijentima i zadovoljenje njihovih potreba)
7.    Uticaj ( racionalizacija argumenata i sticanje naklonosti i porške na osnovu iznetih logičkih argumenata) – potreban je dobro osmišljen nastup u javnosti koji podrazumeva kompetetnost i sigurnost, sposobnost predviđanja, upornost, znanje, kreativnost i ličnu snagu koja doprinosi sigurnom i kontrolisanom delovanju na javno mnjenje.
•    Navođenje
•    Zavođenje
•    Manipulacija

21. Koja su tri osnovna oblika komunikacije sa mas medijima u okviru odnosa sa javnošću?

•    Tri osnovna oblika komunikacije sa masmedijima su:

    Prilagođavanje javnom mnjenju
    Usmeravanje javnog mnjenja
    Manipulisanje javnim mnjenjem

22. Aktivnosti odnosa sa javnošću?

I     SASTANAK 
II  PREZENTACIJA je specifičan oblik propagandne aktivnosti kada se ističu prednosti i kvalitet proizvoda, programa, usluge.
III  KONFERENCIJA je sastanak, skup, sednica, skupština neke organizacije ili zajednice radi pretresanja važnih pitanja (ljudi iz iste institucije, bliski poslovni partneri ili profesionalci iz jedne profesije).
IV  PREGOVARANJE
V SIMPOZIJUMI  su serije satanaka koji traju više dana, a svrha im je razmena informacija(ljudi sa istim poslovnim interesom).
VI OBILAZAK POSLOVNIH OBJEKATA  se organizuju zbog doprinosa formiranju javnog mišljenja o organizaciji.
VII IZLOŽBE I PREDSTAVE
VIII OTVARANJA I KOKTEL ZABAVE
IX SPONZORSTVO je razmena u kojoj jedna strana, sponzor, koji kao kupac kupuje određena prava (koja se svode na mogućnost plasmana svojih poruka u javnosti) a druga strana – primalac  ili korisnik sponzorstva , dobija određenu sumu novca  ili neka druga prava.
X PARLAMENTARNA SPONA - LOBIRANJE  znači raditi na pozitivnom predstavljanju slučaja, događaja ili organizacije vladinim ili skupštinskim službama.

23. Stilovi vođstva?

Tri stila vođstva su:

1.    Autoritaran ( vođa određuje zadatke,  procedure i politiku a članovima tima propisuje uloge)
2.    Demokratski ( vođa upućuje tim da sam donosi odluke vezane za politiku, zadatke i proceduralna pravila, kao i da sami članovi određuju svoje uloge)
3.    Laissez-fair ( vođa pruža informacije ili input tek kad ih tim zatraži - odgovara samo za visoko motivisane profesionalce koji sami igraju mnoge od uloga i stoga ih je moguće ostaviti da rade sami)

24. Koje su faze poslovnog sastanka?

Poslovni sastanak - faze
     - priprema za razgovor,
    - otpočinjanje razgovora,
    - informisanje,
    - argumentisanje,
    - neutralisanje prigovora i
    - donošenje odluke - završetak razgovora.

25. Šta je korporativni imidž?

•    To je slika koju o organizaciji imaju kupci, dobavljači, poslovni partneri, zaposleni i dr.
•    To je sagledavanje (percepcija) povezana sa kvalitetom usluga koje pruža organizacija, proizvodima i načinom komuniciranja.

26. Šta je korporativni identitet?

•    Za razliku od korporativnog imidža koji se može još opisati i kao način na koji se kompanija fizički prepoznaje, korporativni identitet je kako karakter i ponašanje psihički doživljava ciljna grupa (odnos razumevanja između organizacije i ciljne grupe)

•    To je sve ono prema čemu jednu organizaciju identifikuje javnost, kupci, poslovni pratneri i drugi (stiče se prvi utisak i formira slika o kakvom se poslovnom partneru radi)
-    Logotip
-    Zaštitni znak i maskota
-    Boja
-    Zastava
-    Stalni slogan
-    Internet prezentacija
-    Vizit karta
-    Poslovne prostorije i izlozi
-    Uniforme i ponašanje zaposlenih
-    Primarno i sekundarano pakovanje proizvoda
-    Izgled poslovnog vozila
-    Tehnička opremljenost i stepen automatizovanosti poslovnih procesa

27. Koji su aspekti pisanja?

Aspekte pisanja možemo podeliti na dva nivoa:

1. MAKROASPEKT -  opšti zadatak kao što je stvaranje prvog nacrta svoga rada i uređivanje ili korektura kako bi smo dobili jasan i doteran završni proizvod
2. MIKROASPEKT -   obuhvata detalje pisanja kao što je gramatika, pravopis, konstrukcija rečenice i poglavlja, izbor reči i spisak literature.

28. Pisanje pisma sa pozitivnim vestima?

•    Potrebno je biti direktan i odmah počete pismo sa dobrim vestima i glavnom idejom.
•    Glavni deo teksta pruža detalje ili eventualne negativne informacije koje se skriveno prezentiraju u glavnom delu.
•    Najbolje se pamti prva i poslednja stvar koja se kaže a najmanje sredina komunkacije.
•    Negativna informacija ili loša vest uvek je ublažena ako joj predhode ili prate pozitivne informacije.

29. Pisanje pisma sa negativnim vestima?

•    Cilj ovakavog pisam je da javite lošu vest a ostanete dobronamerni.
•    Početak je sa pozitivnom ili ako to nije moguće sa neutralnom izjavom.
•    Loša vest se ublažava sa pozitivnom ili neutralnom uvodnom rečenicom.
•    Pristup nije direktan.
•    Loša vest je u sredini poruke.

30. Pisanje pisma nagovaranja?

•    To su uglavnom molbe kako bi promenili stav, uverenja ili postupke ciljne grupe (publike).
•    Oblikovanje poruke u logičkom sledu argumenata i dokaza.
•    Koristiti analizu ciljne grupe i motivacijksu teoriju kako bi privukli svoju publiku.
•    Započnite ličnim uvidom.
•    Poželjne su aktivne konstrukcije i živi jezik.
•    Povećajte svoju verodostojnost uz naglasak na iskrenosti.
•    Pojačajte pažnju pomoću upadljivih slika i neobičnim tekstom.
•    Budite etični.

31. Pisanje informativnog pisma?

•    Direktan pristup.
•    Na početku treba da bude jasna svrha pisama.
•    Pošto objasniste šta želite, opravdajte svoj zahtev i objasnite zašto vam je važan
•    Ako je moguće, objasnite koju će moguću korist poslat odgovor doneti ciljnoj grupi. 

32. Struktura poslovnog pisma?
Strukturabpisama
•    Zaglavlje
•    Datum
•    Adresa pošiljaoca i primaoca
•    Pozdrav
•    Glavni deo teksta
•    Završne fraze, potpis
•    Obaveštenje o prilozima

33. Šta je etika?

Etika se odnosi na principe dobrog i lošeg ponašanja.
Etika  je moralno procenjivanje pojedinih odluka ili akcija, kao prihvatljivih ili neprihvatljivih, sa aspekta opštih načela ponašanja.

34. Šta je individualna etika?

Individualna etika - kakve norme i vrednosti pojedina ličnost poštuje i želi da se pridržava.

35. Šta je etički kodeks?

Etički kodeks: prvila ponašanja u okviru određenih korporacija i struka koji pomažu da komunikacija bude u skladu sa poslovnom etikom.